| пости́глий1 – дієприкметник | ||||
| (дозрілий) | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | пости́глий | пости́гла | пости́гле | пости́глі |
| родовий | пости́глого | пости́глої | пости́глого | пости́глих |
| давальний | пости́глому | пости́глій | пости́глому | пости́глим |
| знахідний | пости́глий, пости́глого | пости́глу | пости́гле | пости́глі, пости́глих |
| орудний | пости́глим | пости́глою | пости́глим | пости́глими |
| місцевий | на/у пости́глому, пости́глім | на/у пости́глій | на/у пости́глому, пости́глім | на/у пости́глих |