| потуре́чити – дієслово доконаного виду | ||
| Інфінітив | потуре́чити | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | потуре́чмо | |
| 2 особа | потуре́ч | потуре́чте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | потуре́чу | потуре́чимо, потуре́чим |
| 2 особа | потуре́чиш | потуре́чите |
| 3 особа | потуре́чить | потуре́чать |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | потуре́чив | потуре́чили |
| жін.р. | потуре́чила | |
| сер.р. | потуре́чило | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| потуре́чений | ||
| Безособова форма | ||
| потуре́чено | ||
| Дієприслівник | ||
| потуре́чивши | ||