| потя́тий – дієприкметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | потя́тий | потя́та | потя́те | потя́ті |
| родовий | потя́того | потя́тої | потя́того | потя́тих |
| давальний | потя́тому | потя́тій | потя́тому | потя́тим |
| знахідний | потя́тий, потя́того | потя́ту | потя́те | потя́ті, потя́тих |
| орудний | потя́тим | потя́тою | потя́тим | потя́тими |
| місцевий | на/у потя́тому, потя́тім | на/у потя́тій | на/у потя́тому, потя́тім | на/у потя́тих |
| [заст.] | ||||