| правце́вий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | правце́вий | правце́ва | правце́ве | правце́ві |
| родовий | правце́вого | правце́вої | правце́вого | правце́вих |
| давальний | правце́вому | правце́вій | правце́вому | правце́вим |
| знахідний | правце́вий | правце́ву | правце́ве | правце́ві |
| орудний | правце́вим | правце́вою | правце́вим | правце́вими |
| місцевий | на/у правце́вому, правце́вім | на/у правце́вій | на/у правце́вому, правце́вім | на/у правце́вих |
| [мед.] | ||||