| пречуде́сний – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | пречуде́сний | пречуде́сна | пречуде́сне | пречуде́сні |
| родовий | пречуде́сного | пречуде́сної | пречуде́сного | пречуде́сних |
| давальний | пречуде́сному | пречуде́сній | пречуде́сному | пречуде́сним |
| знахідний | пречуде́сний, пречуде́сного | пречуде́сну | пречуде́сне | пречуде́сні, пречуде́сних |
| орудний | пречуде́сним | пречуде́сною | пречуде́сним | пречуде́сними |
| місцевий | на/у пречуде́сному, пречуде́снім | на/у пречуде́сній | на/у пречуде́сному, пречуде́снім | на/у пречуде́сних |
| [розм.] | ||||