| спрацюва́ти – дієслово доконаного виду | ||
| Інфінітив | спрацюва́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | спрацю́ймо | |
| 2 особа | спрацю́й | спрацю́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | спрацю́ю | спрацю́ємо, спрацю́єм |
| 2 особа | спрацю́єш | спрацю́єте |
| 3 особа | спрацю́є | спрацю́ють |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | спрацюва́в | спрацюва́ли |
| жін.р. | спрацюва́ла | |
| сер.р. | спрацюва́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| спрацьо́ваний | ||
| Безособова форма | ||
| спрацьо́вано | ||
| Дієприслівник | ||
| спрацюва́вши | ||