| уректи́1 – дієслово доконаного виду | ||
| (наврочити) | ||
| Інфінітив | уректи́ | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | уречі́мо, уречі́м | |
| 2 особа | уречи́ | уречі́ть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | уречу́ | уречемо́, урече́м |
| 2 особа | урече́ш | уречете́ |
| 3 особа | урече́ | уречу́ть |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | урі́к | урекли́ |
| жін.р. | урекла́ | |
| сер.р. | урекло́ | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| урі́кши | ||