уя́рмлювати – дієслово недоконаного виду | ||
Інфінітив | уя́рмлювати | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | уя́рмлюймо | |
2 особа | уя́рмлюй | уя́рмлюйте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | уя́рмлюватиму | уя́рмлюватимемо, уя́рмлюватимем |
2 особа | уя́рмлюватимеш | уя́рмлюватимете |
3 особа | уя́рмлюватиме | уя́рмлюватимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
1 особа | уя́рмлюю | уя́рмлюємо, уя́рмлюєм |
2 особа | уя́рмлюєш | уя́рмлюєте |
3 особа | уя́рмлює | уя́рмлюють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
уя́рмлюючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | уя́рмлював | уя́рмлювали |
жін. р. | уя́рмлювала | |
сер. р. | уя́рмлювало | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
уя́рмлюваний | ||
Безособова форма | ||
уя́рмлювано | ||
Дієприслівник | ||
уя́рмлювавши |