| чотириру́чний – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | чотириру́чний | чотириру́чна | чотириру́чне | чотириру́чні |
| родовий | чотириру́чного | чотириру́чної | чотириру́чного | чотириру́чних |
| давальний | чотириру́чному | чотириру́чній | чотириру́чному | чотириру́чним |
| знахідний | чотириру́чний | чотириру́чну | чотириру́чне | чотириру́чні |
| орудний | чотириру́чним | чотириру́чною | чотириру́чним | чотириру́чними |
| місцевий | на/у чотириру́чному, чотириру́чнім | на/у чотириру́чній | на/у чотириру́чному, чотириру́чнім | на/у чотириру́чних |