| ше́рхнути1 – дієслово доконаного виду | ||
| (зашелестіти) | ||
| Інфінітив | ше́рхнути | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | ше́рхнімо, ше́рхнім | |
| 2 особа | ше́рхни | ше́рхніть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | ше́рхну | ше́рхнемо, ше́рхнем |
| 2 особа | ше́рхнеш | ше́рхнете |
| 3 особа | ше́рхне | ше́рхнуть |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | ше́рхнув | ше́рхнули |
| жін.р. | ше́рхнула | |
| сер.р. | ше́рхнуло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| ше́рхнувши | ||