| | |
| зщу́лювати – дієслово недоконаного виду | | |
| | |
| | |
| | |
| Інфінітив | зщу́лювати |
| однина | множина |
| Наказовий спосіб |
| 1 особа | | зщу́люймо |
| 2 особа | зщу́люй | зщу́люйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС |
| 1 особа | зщу́люватиму | зщу́люватимемо, зщу́люватимем |
| 2 особа | зщу́люватимеш | зщу́люватимете |
| 3 особа | зщу́люватиме | зщу́люватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС |
| 1 особа | зщу́люю | зщу́люємо, зщу́люєм |
| 2 особа | зщу́люєш | зщу́люєте |
| 3 особа | зщу́лює | зщу́люють |
| Активний дієприкметник |
|
| Дієприслівник |
| зщу́люючи |
| МИНУЛИЙ ЧАС |
| чол. р. | зщу́лював | зщу́лювали |
| жін. р. | зщу́лювала |
| сер. р. | зщу́лювало |
| Активний дієприкметник |
|
| Пасивний дієприкметник |
| зщу́люваний |
| Безособова форма |
| зщу́лювано |
| Дієприслівник |
| зщу́лювавши |