по́бицький – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | по́бицький | по́бицька | по́бицьке | по́бицькі |
родовий | по́бицького | по́бицької | по́бицького | по́бицьких |
давальний | по́бицькому | по́бицькій | по́бицькому | по́бицьким |
знахідний | по́бицький, по́бицького | по́бицьку | по́бицьке | по́бицькі, по́бицьких |
орудний | по́бицьким | по́бицькою | по́бицьким | по́бицькими |
місцевий | на/у по́бицькому, по́бицькім | на/у по́бицькій | на/у по́бицькому, по́бицькім | на/у по́бицьких |