прега́рний – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | прега́рний | прега́рна | прега́рне | прега́рні |
родовий | прега́рного | прега́рної | прега́рного | прега́рних |
давальний | прега́рному | прега́рній | прега́рному | прега́рним |
знахідний | прега́рний, прега́рного | прега́рну | прега́рне | прега́рні, прега́рних |
орудний | прега́рним | прега́рною | прега́рним | прега́рними |
місцевий | на/у прега́рному, прега́рнім | на/у прега́рній | на/у прега́рному, прега́рнім | на/у прега́рних |
[розм.] |