прехи́трий – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | прехи́трий | прехи́тра | прехи́тре | прехи́трі |
родовий | прехи́трого | прехи́трої | прехи́трого | прехи́трих |
давальний | прехи́трому | прехи́трій | прехи́трому | прехи́трим |
знахідний | прехи́трий, прехи́трого | прехи́тру | прехи́тре | прехи́трі, прехи́трих |
орудний | прехи́трим | прехи́трою | прехи́трим | прехи́трими |
місцевий | на/у прехи́трому, прехи́трім | на/у прехи́трій | на/у прехи́трому, прехи́трім | на/у прехи́трих |
[розм.] |