сумі́жний – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | сумі́жний | сумі́жна | сумі́жне | сумі́жні |
родовий | сумі́жного | сумі́жної | сумі́жного | сумі́жних |
давальний | сумі́жному | сумі́жній | сумі́жному | сумі́жним |
знахідний | сумі́жний | сумі́жну | сумі́жне | сумі́жні |
орудний | сумі́жним | сумі́жною | сумі́жним | сумі́жними |
місцевий | на/у сумі́жному, сумі́жнім | на/у сумі́жній | на/у сумі́жному, сумі́жнім | на/у сумі́жних |