| приректи́ – дієслово доконаного виду | ||
| Інфінітив | приректи́ | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | приречі́мо, приречі́м | |
| 2 особа | приречи́ | приречі́ть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | приречу́ | приречемо́, прирече́м |
| 2 особа | прирече́ш | приречете́ |
| 3 особа | прирече́ | приречу́ть |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | прирі́к | прирекли́ |
| жін.р. | прирекла́ | |
| сер.р. | прирекло́ | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| прире́чений | ||
| Безособова форма | ||
| прире́чено | ||
| Дієприслівник | ||
| прирі́кши | ||