| полине́вий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | полине́вий | полине́ва | полине́ве | полине́ві |
| родовий | полине́вого | полине́вої | полине́вого | полине́вих |
| давальний | полине́вому | полине́вій | полине́вому | полине́вим |
| знахідний | полине́вий | полине́ву | полине́ве | полине́ві |
| орудний | полине́вим | полине́вою | полине́вим | полине́вими |
| місцевий | на/у полине́вому, полине́вім | на/у полине́вій | на/у полине́вому, полине́вім | на/у полине́вих |