скандзю́блений – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | скандзю́блений | скандзю́блена | скандзю́блене | скандзю́блені |
родовий | скандзю́бленого | скандзю́бленої | скандзю́бленого | скандзю́блених |
давальний | скандзю́бленому | скандзю́бленій | скандзю́бленому | скандзю́бленим |
знахідний | скандзю́блений, скандзю́бленого | скандзю́блену | скандзю́блене | скандзю́блені, скандзю́блених |
орудний | скандзю́бленим | скандзю́бленою | скандзю́бленим | скандзю́бленими |
місцевий | на/у скандзю́бленому, скандзю́бленім | на/у скандзю́бленій | на/у скандзю́бленому, скандзю́бленім | на/у скандзю́блених |
[розм.] |