| ску́шений – дієприкметник | ||||
| (спокушений) | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | ску́шений | ску́шена | ску́шене | ску́шені |
| родовий | ску́шеного | ску́шеної | ску́шеного | ску́шених |
| давальний | ску́шеному | ску́шеній | ску́шеному | ску́шеним |
| знахідний | ску́шений, ску́шеного | ску́шену | ску́шене | ску́шені, ску́шених |
| орудний | ску́шеним | ску́шеною | ску́шеним | ску́шеними |
| місцевий | на/у ску́шеному, ску́шенім | на/у ску́шеній | на/у ску́шеному, ску́шенім | на/у ску́шених |
| [розм., арх.] | ||||