спу́джений – дієприкметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | спу́джений | спу́джена | спу́джене | спу́джені |
родовий | спу́дженого | спу́дженої | спу́дженого | спу́джених |
давальний | спу́дженому | спу́дженій | спу́дженому | спу́дженим |
знахідний | спу́джений | спу́джену | спу́джене | спу́джені |
орудний | спу́дженим | спу́дженою | спу́дженим | спу́дженими |
місцевий | на/у спу́дженому, спу́дженім | на/у спу́дженій | на/у спу́дженому, спу́дженім | на/у спу́джених |
[діал.] |