| | |
| сту́лювати – дієслово недоконаного виду | | |
| | |
| | |
| | |
| Інфінітив | сту́лювати |
| однина | множина |
| Наказовий спосіб |
| 1 особа | | сту́люймо |
| 2 особа | сту́люй | сту́люйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС |
| 1 особа | сту́люватиму | сту́люватимемо, сту́люватимем |
| 2 особа | сту́люватимеш | сту́люватимете |
| 3 особа | сту́люватиме | сту́люватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС |
| 1 особа | сту́люю | сту́люємо, сту́люєм |
| 2 особа | сту́люєш | сту́люєте |
| 3 особа | сту́лює | сту́люють |
| Активний дієприкметник |
|
| Дієприслівник |
| сту́люючи |
| МИНУЛИЙ ЧАС |
| чол. р. | сту́лював | сту́лювали |
| жін. р. | сту́лювала |
| сер. р. | сту́лювало |
| Активний дієприкметник |
|
| Пасивний дієприкметник |
| сту́люваний |
| Безособова форма |
| сту́лювано |
| Дієприслівник |
| сту́лювавши |