| сіпа́чий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | сіпа́чий | сіпа́ча | сіпа́че | сіпа́чі |
| родовий | сіпа́чого | сіпа́чої | сіпа́чого | сіпа́чих |
| давальний | сіпа́чому | сіпа́чій | сіпа́чому | сіпа́чим |
| знахідний | сіпа́чий, сіпа́чого | сіпа́чу | сіпа́че | сіпа́чі, сіпа́чих |
| орудний | сіпа́чим | сіпа́чою | сіпа́чим | сіпа́чими |
| місцевий | на/у сіпа́чому, сіпа́чім | на/у сіпа́чій | на/у сіпа́чому, сіпа́чім | на/у сіпа́чих |