цепни́й – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | цепни́й | цепна́ | цепне́ | цепні́ |
родовий | цепно́го | цепно́ї | цепно́го | цепни́х |
давальний | цепно́му | цепні́й | цепно́му | цепни́м |
знахідний | цепни́й, цепно́го | цепну́ | цепне́ | цепні́, цепни́х |
орудний | цепни́м | цепно́ю | цепни́м | цепни́ми |
місцевий | на/у цепно́му, цепні́м | на/у цепні́й | на/у цепно́му, цепні́м | на/у цепни́х |
[розм.] |