| си́луваний – прикметник | ||||
| (здійснюваний під примусом; удаваний, штучний) | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | си́луваний | си́лувана | си́луване | си́лувані |
| родовий | си́луваного | си́луваної | си́луваного | си́луваних |
| давальний | си́луваному | си́луваній | си́луваному | си́луваним |
| знахідний | си́луваний | си́лувану | си́луване | си́лувані |
| орудний | си́луваним | си́луваною | си́луваним | си́луваними |
| місцевий | на/у си́луваному, си́луванім | на/у си́луваній | на/у си́луваному, си́луванім | на/у си́луваних |