супере́чливий – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | супере́чливий | супере́члива | супере́чливе | супере́чливі |
родовий | супере́чливого | супере́чливої | супере́чливого | супере́чливих |
давальний | супере́чливому | супере́чливій | супере́чливому | супере́чливим |
знахідний | супере́чливий, супере́чливого | супере́чливу | супере́чливе | супере́чливі, супере́чливих |
орудний | супере́чливим | супере́чливою | супере́чливим | супере́чливими |
місцевий | на/у супере́чливому, супере́чливім | на/у супере́чливій | на/у супере́чливому, супере́чливім | на/у супере́чливих |